Upozorenje
  • Neuspešno učitavanje XML datoteke

Malešević: Vratićemo poverenje poljoprivrednika u domaće sorte

Poljoprivrednici su imali veoma tešku godinu, i sad kada se sabiraju rezultati, sigurno je da su velike dileme pred samim proizvođačima, kako uskladiti i odabrati vrstu proizvodnje, ako znamo da je pšenica najbolje prošla kada se radi o prosečnim prinosima u odnosu na soju, kukuruz i druge kulture – rekao je u intervjuu za ''Radio Srbobran'' istaknuti stručnjak za poljoprivredu profesor Miroslav Malešević.

On objašnjava da, govoreći ovo, nije mislio samo teritoriju opštine Srbobran već i šire u Vojvodini, a možda čak i na centralno područje Srbije.

    - Dakle, imali smo veoma nepovoljnu godinu za kukuruz i za soju posebno. U ovom trenutku mišljenja stručnjaka su da bi bilo dobro da se malo više vratimo jesenjoj setvi i da pre svega obratimo pažnju na žitarice, strna žita, a naravno tu se sada pojavljuje i uljana repica kao konkurent drugim uljaricama. Prema tome, možda bi bilo dobro da se razmišlja o povećanju površina pod strnim žitima za čega smo mi najviše i zainteresovani – navodi naš sagovornik.

Mnogi poljoprivredni proizvođači u Vojvodini došli su u ozbiljan finansijski problem, nisu dobro prilagodili setvenu strukturu, jer da su imali više strnih žita, bilo bi manje štete.

    - Prošle jeseni uslovi su bili dosta nepovoljni za zasnivanje proizvodnje pšenice, niske cene kukuruza na tržištu su ih opterećivale i na kraju su mnogi proizvođači odustali od setve pšenice i kasnije se predomislili, tako da smo izgubili te optimalne rokove u oktobru, pa se onda navrat-nanos pšenica sejala tokom novembra i decembra, i naravno mogli smo samo da očekujemo da prinosi neće biti onakvi kakvi bi mogli biti da je sve to urađeno blagovremeno. Posle toga je došla prolećna setva, a pritom smo znali da su zalihe zimske vlage u zemljištu veoma male, kiše praktično nije bilo od početka novembra, a ozbiljnijih padavina sve do marta, pa tako ni zalihe vlage u zemljištu, bez kojih nema visokih prinosa ni kod žitarica, a pogotovo kod prolećnih kultura – govori Malešević i dodaje da je zatim došla godina sa malo padavina i visokim temperaturama koje nisu zabeležene dugo vremena.

On je napomenuo da je ove godine deficit padavina između 250 i 350 litara po kvadratnom metru, imajući u vidu samo Vojvodinu po lokalitetima.

    - Deficit je ogroman. U ovom trenutku praktično imamo suvo zemljište do 120 centimetara dubine, na kome nema pristupačne vlage. To je jedan od možda ključnih razloga o kojem treba povesti računa prilikom opredeljenja za jesenju setvu – ističe ovaj stručnjak.

Kako kaže u nastavku  razgovora, očekuje da će se vremenske prilike prolepšati u korist poljoprivrede i da će doći do značajnijih padavina koje će omogućiti da se zemljište kvalitetno obradi i pripremi za buduću setvu s obzirom na niži prinos pretkultura pšenici, pre svega kukuruza, soje i suncokreta, a da je i biljna masa manja u odnosu na prethodne godine.

    - Problem sa zaoranjem žetvenih ostataka ne bi trebao da postoji. Poznato je da pšenica ne traži po svaku cenu duboku obradu, to jest ne traži oranje i ljudi su to već odavno shvatili, da se za setvu pšenice može dobro pripremiti i bez pluga, odnosno samo uz upotrebu tanjirače ili razrivača, što je poslednjih godina posebno zastupljeno. Tako da osnovnoj obradi treba što pre prići jer brzo će proći kraj septembra i početak oktobra koji treba iskoristiti za setvu. Čim se parcela oslobodi treba pristupiti osnovnoj obradi. Ali pre toga bih naglasio da bez upotrebe mineralnog đubriva pre osnovne obrade ne može biti govora o stabilnoj i visokoj proizvodnji – smatra Miroslav Malešević.

Dodaje da je ranija preporuka bila da treba u jesen zaorati ili dati negde oko 60 kilograma čistog azota i oko 50 kilograma fosfora.

    - To važi za ona zemljišta koja nemaju dovoljne količine fosfora, ali što se tiče azota, to svakako ne treba izostaviti, jer taj jesenji azot će doprineti da se bolje i brže razlože žetveni ostaci od prethodne kulture, pomoći će i u startu mladim biljkama da se bolje pripreme za zimu, a imaće i povoljniji start na proleće. Dakle, osnovno đubrenje je svakako neizostavno, a potom treba pažljivo pripremiti površinski sloj za setvu, da se on fino pripremi i zatim se čekaju optimalni rokovi – ocenjuje sagovornik ''Radio Srbobrana''.

Na pitanje kako da poljoprivrednici budu što sigurniji u kvalitet semena, ali i proizvodnje i ukupnog prinosa, Malešević kaže da niko od stručnjaka nije preporučivao najbolju sortu jer ona ne postoji.

    - Preporuka je da svaki malo veći proizvođač mora da ima barem dve, tri ili više sorti u strukturi jer svaka godina ima nekog svog favorita pa se onda desi da u određenoj godini jedna sorta pokaže bolje rezultate, a sledeće godine se situacija okrene. Danas je poplava sorti iz inostranstva i mogu da kažem da trenutno na listi ima 173 sorte, od toga su 102 stranog porekla, a ostalo su domaće. Međutim, svega nekih 15, 20 sorti zauzima negde oko 95 posto površina. One domaće su zadržale svoj rejting, ne onako kako bi mi to želeli, ali smo negde na nivou oko 45-48 posto u odnosu na strani asortiment – priča naš sagovornik.

Podvlači da iz stranog sortimenta nema nijedne registrovane sorte koja u sebi nosi potencijal za dobar kvalitet jer dominiraju osnovne sorte, ima ih puno koje su čak i van klase, kao i nekoliko hlebnih koje su otprilike na nivou 40S ili sličnih.

    - Prema tome, kada se radi o kvalitetu semena, koji uvek stavljam u prvi plan, kod kvaliteta zrna imamo veoma mali izbor, to su samo domaće sorte i mogu da kažem da se već odavno nametnula sorta Zvezdana kao vrh našeg oplemenjivanja u pogledu prinosa i kvaliteta. Zatim sorta Simonida, a iz starijeg programa imamo sorte Pobeda i Renesansa koje su prvenstveno zastupljeni u centralnoj Srbiji, a nešto manje u Vojvodini. Tu je i sorta Rapsodija koja se još uvek nalazi kod nekih proizvođača, naravno i na nju računamo. Sorte NS 40S i Nina kao novije, nemaju takav kvalitet, ali su veoma dobre hlebne sorte. Tu je možda i domaća selekcija popustila pod pritiskom  stranih kompanija, jer kao što je poznato, proizvođačima i svima, da Srbija nema pravilnika o kvalitetu, razvrstavanju i plaćanju sorte po kvalitetu i mi smo u tom pogledu jedinstveni u okruženju – tvrdi Malešević.

On konstatuje da se to se kasnije odražava i na opšti kvalitet pšenice koja se žanje u našoj zemlji i posle toga, kad je prodajemo na stranom tržištu ne možemo da ostvarimo tako dobre cene.

    - Skučen je izbor, mnoge kompanije koje su zastupnici stranih sorti na razne načine ih nude proizvođačima i navode na gajenje. Nijedna nije dostigla veću zastupljenost učešća u strukturi setve od pet posto. Najprodavanija sorta u Srbiji i dalje ostaje sorta Simonida sa oko 12 procenata, dok su sve strane sorte od 0,1 do četiri, pet procenata, ali ih ima puno. One se gaje na raznim lokalitetima. To je već stvar kompanija koje zastupaju interese onih multinacionalnih i mi tu ne možemo da uradimo mnogo. Ali možemo da pozovemo proizvođače i vratimo poverenje u domaći sentiment jer pored ovih sorti koje sam nabrojao dolazi puno novih koje će i ove godine biti kod pojedinih proizvođača u ogledima i naravno oni koji budu zainteresovani moći će da dođu i do njih – naglašava ovaj stručnjak.

Naš sagovornik kaže da se i ove, ali i ranijih godina uvek pojavljivao neki proizvođač ili nekolicina njih koji su ostvarili vrhunske prinose.

    - Mi smo ih analizirali i ispostavilo se da su to proizvođači koji kontinuirano i blagovremeno primenjuju potpunu agrotehniku, onako kako to struka preporučuje. Kondicija njihovog zemljišta ili ta mikrobiološka aktivnost je na znatno višem nivou nego kod onih malih proizvođača koji nisu u stanju da sve to primene, pa onda nemaju kontinuirano unošenje hranjivih materija niti blagovremeno obrađuju zemljište i onda nastaju ti prekidi što kod rekordnih prinosa ne sme da se desi. Od početka do kraja vegetacija pšenice uvek mora da bude snabdevena dovoljnim količinama i hranjiva, da je sačuvana vlaga i da je dovoljno pristupačna – ocenjuje Malešević.

Po njemu, mnogo zavisi od same tehnologije gajenja, a kaže i da je frapantno to da je sorta Zvezdana, koju je pomenuo kao vrh oplemenjivanja kod nas, davala prinose i do 11 tona, pa su ove godine imali prinose preko deset, na nekoliko lokaliteta.

    - To je zapravo dokaz da te sorte koje nudimo proizvođačima u ovom trenutku imaju potencijal za prinos, i da su netačne bile priče o tome da domaći program zaostaje za 500 ili 1.000 kilograma po hektaru. To su bile obmane i marketinške priče koje ne stoje. Mi se sa tim nećemo pomiriti nego ćemo se boriti za istinito prikazivanje tih rezultata. Veoma je bitno da se proizvođači, ako ove godine  ulaze u proizvodnju pšenice, posvete zahtevima koje ona traži, kada se radi o količini đubriva, semena i slično – zaključuje intervju Miroslav Malešević.

Darko Vujinović

vremenska prognoza

Srbobran

Vlažnost

Vetar

baner