Upozorenje
  • Neuspešno učitavanje XML datoteke

U nedelju počinje zimsko računanje vremena!

Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 29. oktobra, u tri sata ujutru, kada kazaljke na časovnicima treba pomeriti za jedan sat unazad, odnosno sa tri na dva sata ujutru.

Letnje računanje vremena u Srbiji, kako navodi Direkcija za mere i dragocene metale, počinje u poslednjoj nedelji marta, a završava se poslednje nedelje oktobra, na osnovu Zakona o računanju vremena. Cilj je uglavnom ušteda električne energije, a kod nas je ono uvedeno 27. marta 1983. godine.

Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj nedelji septembra, na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a 2006. godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa Evropskom unijom.

''Službeno vreme'' u svetu pomera se unapred u poznu zimu, ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom sedamdesetih godina prošlog veka, uz obrazloženje da se time ''produžava'' dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve nedelelje u aprilu. Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.

Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.

Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da letnje vreme počinje poslednje nedelje marta i da se završava poslednje sedmice oktobra. Na južnoj hemisferi je početak i kraj letnjeg vremena obrnut u odnosu na severnu. Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.

Island je jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena. Izrael je do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla da prelazi na izraelsko letnje vreme.

Pojedini astronomi su, međutim, protiv pomeranja kazaljki i veštačkog ''produženja'' dana, jer smatraju da prirodu ne treba ''mučiti'', makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.

 

vremenska prognoza

Srbobran

Vlažnost

Vetar

baner