Upozorenje
  • JFile: :read: Nije moguće otvoriti datoteku:
  • Neuspešno učitavanje XML datoteke

Ljudi se danas više nego ranije obraćaju za pomoć psihologu

U našem društvu postoje predrasude o odlasku kod psihologa, ali primećene su pozitivne promene u stavovima građana, pa se oni danas, u značajno većem broju nego ranije, obraćaju za pomoć kada imaju smetnje, poteškoće ili krize, navodi za naš radio psiholog Zorica Paroški.

Ordinacija ''Centar 3'' u Srbobranu od ponedeljka, 11. decembra 2017. godine pruža nove usluge koje se odnose na psihodijagnostiku, psihološko savetovanje, psihoterapije i pružanje podrške u psihološkim kriznim intervencijama.

Naša sagovornica poručuje da je tokom svog dosadašnjeg radnog iskustva primetila da u opštini Srbobran postoji potreba za ovakvim vrstama usluga, pa su, imajući to i vidu, iz pomenute ordinacije odlučili da ih uvedu. Zorica takođe priznaje da se više puta susrela sa tim da je nekoga sramota da dođe ili dovede svoje dete kod psihologa, jer je u manjim sredinama česta negativna reakcija okoline.

    - To je bilo veoma prisutno tokom prethodnih godina kada su ljudi etiketirani i definisani kao ludaci jer traže takvu vrstu pomoći. Međutim, primetila sam pozitivne promene, što u velikoj meri pokazuje da je naše društvo spremnije da ode na razgovor kod psihologa. Sa druge strane, prisutna je i nedovoljna informisanost kod ljudi o tome šta radi psiholog, psihoterapeut, a šta psihijatar. To je ono o čemu ih treba informisati – smatra Zorica Paroški.

Ona ističe da je na 6. Kongresu psihoterapeuta Srbije prikaza rad na ovu temu potkrepljen istraživanjem koje je sprovela. Naime, on je obuhvatao populaciju na nivou Vojvodine i prikazivao je koliko se povećao broj ljudi koji se obraćaju za pomoć psihologu u odnosu na 2010. godinu.

    - Danas je to mnogo veći broj, a jedna pretpostavka je bila da sada ima više teškoća i da je već broj dece sa smetnjama u razvoju. Ali došlo je i do promene u stavovima, što je drugi važan faktor.  Da biste kod sebe uveli naviku obraćanja psihologu, prvo morate da promenite svoje uverenje. Sigurno je da ta promena doprinela da se kod ljudi razvije navika odlaska po ovakvu vrstu stručne pomoći – podvlači sagovornica gošća ''Radio Srbobrana''.

Kako kaže Zorica, povremeno se susretala i sa tim da građani imaju neko magijsko uverenje o tome šta radi psiholog i da dovedu dete da ga psiholog ''popravi''.

    - Psiholog pomaže osobi da ona sama razreši svoj problem. On je tu da vodi celokupni psihološki ili psihoterapijski savetodavni proces, međutim osoba sama pravi promene kod sebe, naravno uz pomoć psihologa. Nikako ne treba da poverujemo da psiholog ima moć da promeni nekoga ili da ''popravi'' dete kada dođe do nekog problema – jasna je Zorica Paroški.

Prema njenim rečima, ljudi treba da se obrate psihologu kada procene da ne mogu da sami dobro reše svoj problem ili ne umeju da  izađu na kraj sa određenim životnim teškoćama, kao i u slučaju kad primete da im nedostaje veštine ili sposobnosti da prevaziđu muku u kojoj se nalaze.

    - Mogu da se jave i kada ne znaju šta je problem, ali su svesni toga da nešto nije u redu. Onda će im psiholog pomoći da definišu problem ili prebrode krizu u kojoj se nalaze u partnerskim odnosima ili recimo što se tiče vaspitavanja dece. Mogu da dobiju potrebnu podršku i pomoć od stručne osobe – objašnjava ona.

Zorica dodaje da u okviru psihološke struke postoji nekoliko segmenata, a jedan od njih je psihološko savetovanje što znači da osoba ima neki konkretan problem i da je možda potrebno konkretno uputstvo.

    - Može da ima problem da na planu učenja, motivacije, komunikacije ili porodičnih odnosa i potreban joj je savet. U ovom slučaju potrebno je svega nekoliko seansi, do deset susreta da bi osoba kroz to savetovanje osnažila sebe i sama prevazišla svoj problem – naglašava naša sagovornica.

Sa druge strane, postoji i psihoterapija koja je nešto dublji, odnosno složeniji proces i može da traje duže, a odnosi se na drugi vid problema i u tome se razlikuje u odnosu na savetovanje.

    - To su fobije, rane traume, panični napadi, opsesivno-kompluzivni poremećaji, hipohondrije, suicidne ideje i depresija, koja je sve prisutnija. Međutim, psihoterapija se ne može smatrati značajnijom od savetovanja. Jednako su bitne obe, samo zavisi šta je kome potrebnije – priča Zorica Paroški.

Ona dalje navodi da postoje i osobe sa smetnjama u razvoju koje nemaju nikakvu zvaničnu dijagnozu, odnosno bolest i to su, kako kaže, potpuno zdrave osobe.

    - Međutim, mogu da imaju niže intelektualno funkcionisanje pa se tako svrstavaju u tri različite kategorije – umereno, lako i teško mentalno nerazvijene osobe. U zavisnosti od toga koliko iznosi koeficijent inteligencije, ona se može svrstati u neku od ovih kategorija. Osoba tada zaista može dobiti sva prava koja joj pripadaju – poručuje sagovornica našeg medija.

Psiholozi nude i uslugu profesionalne orijentacije gde se srednjoškolci usmeravaju u cilju lakšeg odabira fakulteta koji će upisati.

    - Ona se sastoji od intervjua, razgovora, upitnika i psihološke procene, najčešće traje sat vremena i po potrebi se može organizovati više razgovora. Kada osoba popuni upitnik može da dobije dalje informacije kako najbolje da odluči i odabere ono čime želi da se bavi  u životu i šta je u njenom interesu – govori Paroški.

Psihološki tretmani sa osobama koje imaju smetnje u razvoju podrazumevaju dva dela. Prvi je procena sposobonosti, izrada psihološkog nalaza i mišljenja, a odmah potom i izrada plana tretmana koji može da dobije ta osoba.

    - Vrlo je važno reći da nakon izrade psihološkog nalaza i mišljenja, psiholog savetuje roditelje ili hranitelja da svoje dete uputi kod defektologa ili da nastavi psihološke tretmane. Defektolog će jasno definisati vežbe za tu osobu i sve ono što je potrebno za njen dalji razvoj. Tokom prethodnog iskustva imala sam susret sa određenim brojem pacijenata kod kojih se pojavila kombinacija smetnji u razvoju i određenog psihičkog poremećaja. Imali smo slučaj osobe koja ima lako mentalno nedovoljnu razvijenost i depresiju. U ovom slučaju psihoterapeut ili savetnik može da obuhvati rad na depresiji što spada u njegovu oblast, a da se dalji rad odvija sa defektologom, vezano za razvoj kapaciteta osobe sa smetnjama u razvoju – daje stručno objašnjenje Zorica.

Za kraj je govorila i o psihološkim kriznim intervencijama koje obuhvataju rad sa osobama koje su doživele traumu, iznenadni gubitak ili smrt bližnjih, a obuhvata prvu pomoć nakon kriznog događaja.

    - One se sastoje od individualnog razgovora psihologa i osobe koja je doživela traumu. Jedan razgovor traje sat vremena, u zavisnosti od potrebe samog pojedinca, može se definisati i više razgovora – zaključuje Zorica Paroški i poziva decu, adolescente, mlade i odrasle da joj se, ako smatraju da je to potrebno, u srbobranskoj ordinaciji ''Centar 3'' obrate za podršku.

Darko Vujinović

MojSrbobran.net

vremenska prognoza

Srbobran

Vlažnost

Vetar

baner