Upozorenje
  • JFile: :read: Nije moguće otvoriti datoteku:
  • Neuspešno učitavanje XML datoteke

Čija je naša zemlja? (drugi deo)

Zemljoradnička zadruga Nadalj bavi se semenskom proizvodnjom, prvenstveno semenskog kukuruza koji je visoko profitabilna kultura. Posle situacije sa vraćanjem državnog zemljišta Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini Bačko Gradište, svi zaposleni su uplašeni zbog neizvesne budućnosti, a poslednja nada je da Upravni sud potvrdi da Agencija za restituciju može ponoviti postupak.

Više informacija o ovom slučaju mogli ste da pročitate u prvom delu teksta ''Čija je naša zemlja?'' gde je advokat Srđan Gligorić izneo činjenično stanje, dok drugi deo govori o reakcijama zaposlenih u Zemljoradničkoj zadruzi i predsednika opštine Srbobran Radivoja Paroškog.

Direktor nadaljske zadruge koja je u sada u žiži zbivanja, Momčilo Pilić govori da je u kompleksu zemljišta koje je predmet restitucije, pod zalivnim sistemom oko 216 hektara obradive zemlje.

    - Na njemu je 65 hektara zemlje koja je restitucijom dodeljena Eparhiji Bačkoj. Od toga je 35 pre tri godine pripalo Pravoslavnoj crkvi u Bačkom Gradištu, a pre sedam godina 31 hektar Pravoslavnoj crkvi u Nadalju. Jednim delom kroz tu parcelu prolazi kanal za navodnjavanje koji je izgrađen 1987. godine. Mi smo unapred plaćali zakup crkvama i to po znatno višim cenama jer nam je bilo bitno da se ne ugrožava semenska proizvodnja. Za hektar zemlje smo davali 550 evra – otkriva Pilić.

On dodaje i da se u opštini Srbobran oko 4.000 hektara državne zemlje izdaje u zakup, a da je još 2010. godine u Nadalju bilo državne zemlje za izdavanje i koja je bila van sistema za navodnjavanje.

    - Mislim da nije slučajno što im to tada nije dodeljeno, već tek sada i to ova zemlja pod zalivnim sistemom. Za ovo pitanje su životno zainteresovani naši radnici jer im ono predstavlja opstanak – podvlači Momčilo Pilić.

A upravo radnici objašnjavaju da je zahvaljujući ovoj odluci Agencije za restituciju presečeno praktično pola zemlje u zalivnom sistemu od 216 hektara, pa je praktično van funkcije.

    - Ona nam je veoma značajna jer proizvodimo semensku robu, većinom semenski kukuruz. Kad to radimo moramo imati izolaciju da bi sejali. Postoje četiri table, a svake godine se po dve iskoriste za semenski kukuruz. Do sada smo mogli da radimo 80 hektara semenskog kukuruza, a sada nećemo moći više od 30 ili 35. U pitanju je opstanak Zemljoradničke zadruge koja puni opštinski budžet – navodi jedan od zaposlenih.

Prvi čovek opštine Srbobran Radivoj Paroški kaže da će lokalna samouprava učiniti sve da pomogne.

    - Mislim da su Nadaljčani u pravu i zbog toga smo došli na sastanak sa njima. Zadruga zapošljava ljude i ostvaruje značajan prihod, a sada su u vrlo nezgodnoj situaciji. Isto tako, smatram da se zakasnilo sa reakcijom i da je trebalo ranije učiniti nešto povodom ovog problema – jasan je Paroški.

Prema njegovim rečima, iako Zemljoradnička zadruga i opština Srbobran nisu strane u postupku pred sudom, interes je da sve bude kako nalaže zakon.

    - Nadam se da ćemo dokazati da smo u pravu. Agencija za restituciju je u zaključku utvrdila da treba da se ponovi postupak jer su se pojavile činjenice koje u datom momentu nisu bile korišćene na pravi način – zaključio je prvi čovek lokalne samouprave.

Darko Vujinović

 

MojSrbobran.net

vremenska prognoza

Srbobran

Vlažnost

Vetar

baner