onair

Sestre Curaković: Ispunile smo san kada smo zaigrale za Srbiju

Sestre Curaković: Ispunile smo san kada smo zaigrale za Srbiju

Mlade i talentovane sestre košarkašice iz Srbobrana, Ivana i Jelena...

Sledi 12 dana fudbala na Trgu u Srbobranu

Sledi 12 dana fudbala na Trgu u Srbobranu

Drugi po redu noćni street football turnir ''Milenko Genčić'' tri na tri...

Srbobranska tradicionalna žetva – da se ne zaboravi

Srbobranska tradicionalna žetva – da se ne zaboravi

Dvadeset prva po redu srbobranska tradicionalna žetva održana je u subotu, 24. juna 2017....

Plesačica Tamara Gavanski zauzela 79. mesto na Svetskom prvenstvu

Plesačica Tamara Gavanski zauzela 79. mesto na Svetskom prvenstvu

Tamara Gavanski Plesačica iz Srbobrana Tamara Gavanski (11) zauzela je 79. mesto u...

U Srbobranu radionica po NTC sistemu za decu i roditelje

U Srbobranu radionica po NTC sistemu za decu i roditelje

NTC radionica za decu i roditelje sa predavačima iz stručnog tima, održaće se u...

  • Sestre Curaković: Ispunile smo san kada smo zaigrale za Srbiju

    utorak, 27 jun 2017 23:50
  • Sledi 12 dana fudbala na Trgu u Srbobranu

    ponedeljak, 26 jun 2017 14:29
  • Srbobranska tradicionalna žetva – da se ne zaboravi

    ponedeljak, 26 jun 2017 14:13
  • Plesačica Tamara Gavanski zauzela 79. mesto na Svetskom prvenstvu

    subota, 24 jun 2017 20:16
  • U Srbobranu radionica po NTC sistemu za decu i roditelje

    subota, 24 jun 2017 20:01

Još jedna predstava u nizu koja je uspela da privuče publiku, očigledno željne pozorišta i dasaka koje život znače, odigrana je u Srbobranu 10. marta 2017. godine, a komedijska drama ''Plastika'' oduševila je sve. Veliki, dugotrajni i zasluženi aplauz kojim su nagrađene dve umetnice – Nela Mihailović i Suzana Petričević govorio je više od bilo koje izgovorene reči.

Njih dve su bile ljubazne i pristale su da govore za ''Radio Srbobran'', a između ostalog su istakle da su zavolele svoje uloge i da na kraju uvek dobiju ovacije. Sa Nelom Mihailović smo se dotakli priče o novom filmu Zdravka Šotre ''Santa Maria della Salute'' u kom glumi.

Šta po vama poručuje ova predstava?

    Nela: Poručuje mladima koliko je nebitno kako izgledate, posebno današnjim devojkama, čini mi se kloniranim, kako je lepota čoveka iznutra i koliko za sve neke rane i ožiljke, koje vremenom dobijamo, melem postaje samo topla reč i pravi odnos sa ljudima.

    Suzana: Šalje poruku da smo svi dovedeni u situaciju da nam ne ostaje vremena za sopstveni život, što znači za jedno promišljeno, lepo i na kraju krajeva porodično okruženje i brigu o sebi. Zato što ovi što nam prodaju maglu, od ''Velikog brata'' pa nadalje se jako trude da bude tako. Dođeš kući umoran sa posla i onda za ono malo vremena što ti ostane, pogledaš neki rijaliti i vidiš potpuno pogrešne uzore. Ti takozvani uzori poručuju da treba da budeš izgladnela ili da imaš silikone, da budemo svi po kalupu i da počnemo da ličimo jedni na druge, pogotovo mladi ljudi koji su izgubili ideale. I smatra se da se sreća kupuje za novac. Upravo ovaj komad govori o tome da se ona ne može kupiti jer onda na kraju kad popustiš pritisku društva,  ti moraš da sve ono što si zaradio dok su te oni maltretirali, potrošiš kod tih istih i da te sad oni poprave. Tačnije da im platiš da te ozdrave, pretvore u lepoticu, da ti nabilduju život i naprave od tebe uniformisanog klovna koji ima usta sa kojima ne možeš ni da pričaš, gde se ne zna da li si srećan ili nesrećan, sa naduvanim jagodicama koje glume mladost i tako dalje. Dakle, predstava govori o jednoj velikoj prevari u kojoj mi živimo, ali ipak daje optimističnu poruku – budi ono što jesi, bavi se sobom, svojom porodicom i ljubavlju.

Da li ste vi zavoleli svoju ulogu Katarine/Miline?

    Nela: Jesam naravno, nadam se da se to i vidi kroz predstavu. Uživale smo i dok smo radile, mislim da je ovo večeras bilo 86. izvođenje. Ona ima svoj život, taj kontakt sa publikom, živi, menja se, raste i čini mi se da iz predstave u predstavu sve više uživam.

    Suzana: Kako da ne, ja sam inače Zemunka i zaista poznajem takve žene koje su išle grlom u jagode i koje su iz nekog finog šora došle u taj Beograd. Milina poseduje jednu određenu dozu divne ženstvenosti koju ja jako volim, tako da sam je zavolela i mislim odbranila njenu sudbinu na sceni.

Na kakav prijem kod publike nailazi predstava?

    Nela: Evo i večeras ste čuli aplauz, ovo je, kako bih rekla, jedna komedija sa melodramskim elementima. Mislim da je to njena najveća vrlina i Suzana i ja volimo da kažemo, da je to predstava sa puno smeha i ponekom suzom, a to je po meni recept za uspeh.

    Suzana: Nije što je moja, ali uvek dobijemo ovacije. I pesme i muzika koja na kraju odobri ljude, svi pevaju sa nama i podižu se na noge. Zaista smo srećne glumice jer i privatno se razumemo a i radimo ovaj posao zajedno, sa dobrim tekstom i predstavom. Imamo najbolju publiku na svetu koja nas voli, gde god dođemo je puno i krcato. To glumac kaže sa punim plućima i punog srca, jer to najvažnije, da znaš da si negde svojim radom pokazao i obećao ljudima da će kad dođu na tvoju predstavu biti dobro.

Gde sve gostujete?

    Nela: Po Srbiji i regionu, ali i po inostranstvu za našu dijasporu. Tek nas čekaju neka putovanja, evo već treću sezonu, neprekidno iz predstave u predstavu.

Pošto ste zaova i snaja, jeste li ranije imali prilike da igrate zajedno?

    Nela: Imali smo prilike, doduše ne puno, samo u jednoj predstavi, ali čak ni tu nismo imali direktan kontakt. Sada prvi put ovako u duo-drami i ta činjenica da smo u bliskim porodičnim odnosima je sigurno doprinela predstavi, jer se radi o jednom poverenju ne samo kao koleginica sa koleginicom. Mi se jako dobro poznajemo i razumemo kako u životu tako i na sceni i to nam je samo pomoglo da još više damo sebe i uživamo.

    Suzana: Pošto smo nas dve obe glumice Narodnog pozorišta iz Beograda, tu smo se sretale na sceni, ali nikad ovako blisko i sa ovakvom radošću. Jer ove dve uloge i uopšte Nela na sceni kao koleginica je velika radost, ona ume da prati i preuzme situaciju, oseća ritam, tempo predstave i niko slađe od nje ne ume da se zasmeje na sceni. Čak i da mi nije snaja, ja bih je volela.

Suzana, Vi imate dvostruku uloga, kao režiserka i glumica?

    Suzana: Ja toliko mrzim reditelje, ako sam se ičeg lošeg u životu nagledala to su oni. Ali radila sam i sa nekim koji su bili fenomenalni. Ne znam čemu sam ja služila u ovom komadu, u suštini su ovo dve glumice, moram da kažem za Nelu i samu sebe – dve sjajne glumice koje su se našle oko jednog sjajnog teksta. Sada bih filozofirala kada bih rekla da sam uradila nekakve korekcije na tom tekstu, ali više dramaturške nego rediteljske. Jer to je mali komad sa dva lica, ograničen prostor sa sat vremena realnog događanja na sceni. Prema tome, tu i nema prostora za neke velike zahvate, ali u suštini sam se snašla fenomenalno i za mene je to bilo jedno veliko zadovoljstvo.

Nela, film ''Santa Maria della Salute''u kom glumite uspešno prolazi u bioskopima, počinje i emitovanje serije od 11 epizoda, kako se Vama dopala uloga Sofije Dunđerski, Lazarove žene i Lenkine majke, uopšte priča o njenoj ljubavi sa Lazom Kostićem i da li ste saznali nešto novo?

     Nela: Jesam, kako da ne. Saznala samo puno toga o Lazi Kostiću i mislim da je kvalitet serije pre svega, u tome što obuhvata njegov ceo život koji je bio prebogat i vrlo uzbudljiv. Deo te priče, kao što je to i deo njegovog života jeste ta jedna od najlepših ljubavnih priča kod nas, to su neki naš Romeo i Julija. I ja sam u ulozi njene majke stvarno uživala, snimali smo po Vojvodini i znam da je ovde u Srbobranu Lenka rođena i sahranjena. Bilo je uzbudljivo, jer njena majka je u toj priči bila bitan faktor pošto je pre svega ona bila protiv te ljubavi. Iz najveće majčinske ljubavi je ona to radila, ali nažalost to se tragično završilo. Uživanje je bilo igrati takve likove i mislim da će tako biti i publici kad pogleda seriju.

Je li postojala mogućnost da se film, odnosno serija snima u Srbobranu, pošto znamo da su Dunđerski srbobranska porodica?

    Nela: Ne znam zašto nije, mi smo uglavnom snimali u Vršcu, Sremskim Karlovcima, Novom Sadu...to je već stvar produkcije, ja se niti pitam zato, niti puno znam. Snimali smo po dvorcima Dunđerskih, a njih Bogu hvala ima po Vojvodini. Videće se to u seriji, bilo je jako lepo. 

Foto: Tamara Gajinov

Darko Vujinović

O Srbobranu pišu i

Go to top