Upozorenje
  • JFile: :read: Nije moguće otvoriti datoteku:
  • Neuspešno učitavanje XML datoteke

Promocija knjige dr Milana Micića

  

U Domu kulture Srbobran promovisana je knjiga "Srpsko dobrovoljačko pitanje u Velikom ratu 1914 - 1918" autora dr Milana Micića.

 Ovu knjigu zajednički su objavili Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa i Radio televizija Srbije. Promocija je obogaćene stihovima koje je recitovao Goran Blagojević. O knjizi su govorili Radovan Vlahović, urednik i direktor BKC-a i autor, a prisutne je pozdravila i Elizabeta Mavrenski, direktorka Doma kulture.

Kakva je bila vojnička spremnost dobrovoljaca i u čemu se ogleda njihova žrtva samo su neka od pitanja koja je autor otvorio u knjizi „Srpsko dobrovoljačko pitanje u Velikom ratu (1914 -1918 godina)“.

Milan Micić, doktor istorijskih nauka, smatrao je da je uloga dobrovoljaca u Prvom svetskom ratu nepravedno zapostavljena pa se pozabavio istraživanjem borbe Srba iz Banata, Bačke, Baranje, Srema, Slavonije, Like, Banije, Korduna, Dalmacije, Bosne i Hercegovine i Boke Kotorske za ujedinjenje sa Srbijom.

 

„Živeti u Vojvodi Stepi gde su dobrovoljci bili dominantni značilo je biti u temi. Motivi da napišem ovu knjigu su stručni i lični. Kao istoričara me je opredelilo odrastanje u porodici dobrovoljaca i kolonista. Odrastao sam slušajući priče svoga dede i svih onih ljudi koji su se okupljali u našoj kući. Kada bi došlo vreme da odem na spavanje, neko od njih bi rekao mom ocu da mi dozvoli da budem sa njima. „Ostavi ga, on će nas opisati!“, govorili su. Tako je meni pripala čast i obaveza da svojim delima, kroz istoriografiju, ali i kroz poeziju i prozu, pokušam da osvetlim njihove živote“ – rekao je dr Micić.

  

„Oni nisu morali da idu u rat. Mahom su bili državljani tadašnje Austro–Ugarske. Činom dobrovoljstva u srpskoj vojsci dokazali su težnju srpskog naroda u Austro–Ugarskoj da žele ujedinjenje sa Srbijom pa je sa njima srpska nacionalna ideja u Prvom svestkom ratu dostigla svoj vrhunac. Jasno je da su tim činom postali neprijatelji države u kojoj su živeli. U očima Austro-Ugarske su bili veleizdajnici, a u slučaju zarobljavanja, čekao ih je preki sud i streljanje ili vešanje. Kada bi se saznalo da su u dobrovoljcima, njihove porodice su bile izlagane internaciji u logore Arat u Rumuniji, Žegar kod Bihaća ili u Doboj. Kod njih je postojao strah od zarobljavanja jer je to značilo i smrt njihove porodice. Zbog toga nikada nisu nosili znak identifikacije. U vreme borbe u Dobrudži nastao je mit koji je opstao u rumunskoj vojsci da se Srbi nikada živi ne predaju. Njihove strahove za porodicu Nemci i Bugari su podgrevali tako što su bacali letke u kojima su dobrovoljcima govorili da će im pobiti porodice ako se ne predaju. U tome je značaj njihove žrtve, jer oni dobrovoljno sebe stavljaju na pijedestal Kraljevine Srbije koju većina njih nije videla“– naglasio je, autor knjige, Micić.

Knjigu "Srpsko dobrovoljačko pitanje u Velikom ratu 1914 - 1918"  trebali bi svakako imati u svojoj biblioteci. Kako u Srbobranu ovu knjigu nemate gde da kupite, preporučujemo da kontektirate izdavača i na taj način obezbedite svoj primerak ovog dela, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., ili 023/783-155, Jna 35, 23273, Novo Miloševo Radovan Vlahović, direktor i urednik: 063/82-62-881.

Tonski zapis promocije knjige. 

 

MojSrbobran.net

vremenska prognoza

Srbobran

Vlažnost

Vetar

baner