Upozorenje
  • JFile: :read: Nije moguće otvoriti datoteku:
  • Neuspešno učitavanje XML datoteke

Svečanom akademijom obeležen vek bez Lazara Dunđerskog

Od smrti Lazara Dunđerskog, čuvenog trgovca, veleposednika, industrijalca i dobrotvora navršio se čitav vek, a Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu obeležilo je sto godina bez ovog najbogatijeg Srbina Svečanom akademijom održanom u u četvrtak, 6. decembra 2017. kojoj su prisustvovali i mnogi Srbobranci.

Čuvenog Lazu na sceni Jovan Đorđević tumačio je Miodrag Petrović izvodeći monodramu ''Ja, Lazar Dunđerski'' koja je premijerno u celosti izvedena ovom prilikom. U njegovom upečatljivom tumačenju uživali su predstavnici srbobranske lokalne samouprave, direktori javnih ustanova, kulturni radnici, predstavnici medija, ali i prvi čovek Matice Srpske prof. dr Dragan Stanić.  

U uvodnom obraćanju gledalištu je između ostalog rečeno da je doprinos Lazara Dunđerskog uspostavljanju dvorske kulture u Vojvodini ogromna. Kako se moglo čuti, u njegovim dvorcima upražnjavali su se balovi, izleti, svečane večere, recitali, divani, jahali su se konji i išlo se u lov, a na tim mestima su se okupljali mnogi umni ljudi onoga vremena.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović poručio je da je Lazar Dunđerski zavredeo trajno mesto u kolektivnom sećanju našeg naroda.

    - Od oca je prilikom prvog poslovnog neuspeha,  kada je još bio veoma mlad, dobio jednu od najznačajnih lekcija u životu - ''Tamo gde si izgubio, tamo i traži''. On je poruku razumeo na pravi način, podigao je glavu, radio neumorno, svu zaradu ulagao u kupovinu brodova za prenos hrane, proširenje poseda i podizanje pivara u tadašnjem Čibu (Čelarevo) i fabriku tepiha u Bečkereku (Zrenjanin). Zahvaljujući tome postao je jedan od najuspešnijih i najbogatijih naših ljudi u celoj Austrougarskoj – naglasio je Mirović.

Premijer Pokrajinske vlade naveo je da je Lazarev uspeh poruka za sve generacije, da ako žele da stignu do vrha, moraju da rade danonoćno, da nikad ne da izgube dah i budu posvećeni cilju kojem teže.

    - Njegovim naslednicima kao i naslednicima svih drugih uglednih i poštovanih ljudi i porodica stare Vojvodine  jedno veliko izvinjenje, verujem prvi put javno od predstavnika države. Izvinjenje dugujemo za sve ono što su pretrpeli u vreme komunističke diktature, nezakonito, nepravedno i nemoralno – zaključio je Igor Mirović.

Scenarista monodrame koja se ovom prilikom igrala na daskama Srpskog narodnog pozorišta Zoran Subotički podvukao je da se Dunđerski vrlo dobro snalazio u poslovima, iako se bavio i zemljoradnjom i industrijom i trgovinom i bankarstvom.

    - Bio je čovek koji se sa lakoćom kretao u raznim ekonomskim sferama, a sa druge strane je bio i veliki dobrotvor, imao je ozbiljnu nacionalnu samosvest i njemu je to bilo prirodno da pomaže kulturne i obrazovne ustanove koje su tada bile još u povoju. U jednom trenutku SNP je ostao bez svog zdanja kada je magistrat izdao nalog da im se zgrada sruši, da bi Laza tri godine kasnije izgradio novu u dvorištu sadašnjeg hotela ''Vojvodina'', odnosno hotela ''Carice Jelisavete'' koja je bila u njegovom vlasništvu – istakao je je Subotički.

Upravnik Srpskog narodnog pozorišta Zoran Đerić objasnio je da je ovo bila prilika da se podsetimo čoveka koji je nesebično pomagao negovanje srpskog duha, kulture i umetnosti, i kako je rekao, potrebno je i danas objediniti privredne, političke i umetničke subjekte da bi zajedno radili u korist našeg naroda.

Lazar Dunđerski rođen je 1833. godine u Srbobranu kao najmlađi od trojice sinova Gedeona Dunđerskog, zemljoposednika i rodonačelnika porodice koja će obeležiti ceo vek ne samo na prostoru one stare Vojvodine, već i mnogo šire. Već početkom druge polovine 19. veka, još gotovo golobrad odlučuje da samostalno uđe u poslove trgovine hranom i tada je u prvom pokušaju izgubio velikih 4.000 forinti.

Početkom 20. veka obrađivao je 42.000 jutara sopstvene zemlje, a u magacine je godišnje skladištio ogromnih 1.100 vagona žitarica. Samo dva njegova najveća mlina u Novom Sadu i Inđiji dnevno su mlela 24 tone pšenice. Bio je to poslovni uspeh koji je prevazilazio uspehe najvećih ljudi ne samo njegovog doba. Tokom 1898. godine podiže trospratnu zgradu srpskog devojačkog vaspitavališta u Budimpešti koju će nazvati po svetoj majci Angelini Branković, a ostaće upamćen i po tome što je u vreme Balkanskih ratova srpskom Crvenom krstu uplatio pomoć od tada ogromnih 150.000 kruna.

Darko Vujinović

 

MojSrbobran.net

vremenska prognoza

Srbobran

Vlažnost

Vetar

baner